Dodir svile

(Napiši mi pesmu, mazila se, i nisam znao li ću umeti.Reči jesu moje igraške,Cakle mi se u glavi kao raznobojni staklići kaleidoskopa,I uvek mi je druga slika pred očima kad protresem misli...Ali,Postoje u nama neke neprevodive dubine,Postoje u nama neke Stvari, neprevodive u reči...Ne znam...Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti.Voleo sam je tako lako,A tako sam teško to znao da pokažem...A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđimaMi je, kao tajna mapa,Otkrio u koje zvezde treba da se zagledam...I tako...Eto ti pesme,Ludo jedna...)