Dnevnik srpske političke destrukcije

Žive slike savremenih političkih i društvenih sudaraDnevnik srpske političke destrukcije poput aspiratora uvlače čitaoca u ovo štivo kao u postmoderni roman u kome je svaki segment zaseban ali se tokom čitanja susreću kao rečni sliv u more.Čitaoca kojeg je bezbrojna knjiška ili novinska literatura navikla da bude predmet kidnapovanja u subjektivne zamke autora i izgubi svoju sopstvenu ličnost, Milorad Bojović sa gospodskom hladnokvnošću ostavlja da sam formira azimute u tumačenju događaja ili duha vremena. On ni u jednome retku ne zloupotrebljava poverenje publike i to je svakako etička posebnost ove knjige.Bojovićeva zbirka eseja sukcesivno, takoreći u intelektualnom stripu, prati žive slike političkih i društvenih sudara. Egzaktnost i objektivnost njegovih zapažanja ne razlikuju se od dnevničkih zapisa naučnika iz ženevskog undergrounda.Svojstvo ovih eseja je da predstavljaju potpuno celovitu i integrisanu sliku sveta. Bojović je sintetiči mislilac i to je karakteristika njegove literature. Za takavo promišljanje i povezivanje elemenata sveta neophodna je izuzetna kultura.Bojović je ima, u najširem obimu koji poznaje visoke humanističke ili dijaboličke zamisli, ne zanemaruje značaj, uticaj ni eksplanatornu moć obrazaca popularne kulture, herbarijume značajnih teza ili maksima koje su iznedrene u različitim kardinalnim istorijskim trenucima ili jednostavno izuzetne ličnosti koje su gradile arhitekturu svoga vremena.Utoliko se ovaj Dnevnik čita sa pikantnom aromom jednog Darela. Svojom ubedljivošću i temeljno zasnovanim analizama Bojović svakako doprinosi da sile destrukcije, koje nam se pletu kao zmija oko Laokoonovih nogu, ostanu u deponijama besmislenih ideja.— Dragoljub Kojčić