Dignuto sidro

Основна конструкција састоји се у преписци списатељице Људмиле и Владимира, сензибилног глумца и плесача, при чему се уносе валери емотивности у њихов однос, али и у наговештено емотивно наслеђе Владимира према давнашњем пријатељу који сада живи у помало рутинском браку у Будимпешти. Овакав избор начина приповедања, мада одавно познат у традицији епистоларног романа, коришћењем како нових технологија као оквира приповедања, тако и наоко парадоксалним повратком (нарочито како се роман ближи крају) епској распричаности, прераста у жанровску иновацију која би се могла мало слободније терминолошки мапирати као „имејл сказ“.