Devet boja banata

Banat nije zadata književna tema, niti se u dvadesetom veku sabornom i difuznom, mare zadaće koje se dopadaju svima. Ovde je reč o zavereničkoj pripadnosti, o utišanom obliku nepoznate rasvete, o šifri prepoznavanja, o aksanima i otvorenim vokalima koji se, zacelo, na prostranom atlasu banatskom mogu naći posvuda, a na rubovima osobito.Stoga je, može biti imao pravo Miloš Crnjanski kada je izgovorio kako je "pesma Banaćana, široka kao ravnica, lagana kao ugojena stoka što hrani kao žito" i koja se "orila cele jeseni, uveče, iz jedne habzburške venerične bolnice".