Deve: kao roman

„U romanu ‘Deve’, što na sanskritu znači anđeli čuvari, autor nam pruža jednu od najlepših knjiga na novogrčkom jeziku o odnosu ljudi sa životinjama. Reč je o pričama o kućnim ljubimcima koji dele život s jednom porodicom: dvoje dece Petra Arhontidisa u detinjstvu otkrivaju da imaju osobine „deva“. Preuzimaju brigu i lečenje mačaka i pasa iz komšiluka i kuće sa velikim žarom, razvijajući dublju komunikaciju sa četvoronožnim cimerima. Dirljive priče, mačje, pseće i ljudske, protkane su oštroumnim zapažanjima o društvenim odnosima i oslanjaju se na priče velikih ljubitelja životinja iz grčke književnosti: Emanuela Roidisa, Mihaila Micakisa, Zaharija Papantoniua, Nikosa Kavadijasa, E. H. Gonatasa, Zirane Zateli.“Fragiski AbadzopuluAthens Review of BooksPanos Joanidis poduhvatio se neobičnog podviga – da ispiše istoriju porodice kroz odnos prema životinjama, no zadatak se prelio izvan zadatih okvira, te autor zahvata ne samo sliku kiparskog već i savremenog društva u svetskim razmerama. Protagonisti ovog romana, čas smešnog do suza, čas dirljivog i tragičnog, naizgled su obični ljudi: deca koja brinu o životinjama, džangrizavi sused koji iskaljuje frustracije na uličnim mačkama, trapavi veterinar, železnički službenik koji muze kozu u svojoj spavaćoj sobi, pesnikinja koja se isprva plaši životinja, a potom postaje zaštitnica napuštenih mačaka i mnogi drugi. Pa ipak, u samoj srži pripovedanja, glavna uloga pripada našim tihim četvoronožnim saputnicima, mačkama i psima.