Dečije igre

Uprkos čnnjenici da je problematika dečijih igara, posredstvom klasičnih etnografskih i folklori-stičkih radova Vuka St. Karadžića, ušla na pozornicu srpske etnologije gotovo u isto vreme kada je počela da zaokuplja pažnju svetske kulturne i naučne javnosti, ona, sve do današnjih dana, spada u red najslabijie proučenih sociokulturnih fenomena. Problem sa kojim se Aleksandar Krel suočio prilikom pisanja ove knjige stoga ima dva aspekta: prikaz dosadašnjih proučavanja tradicionalnih dečijih igara u Srbiji i autorovo sopstvene istraživanje u odgova-rajućem referencijalnom okviru, te analiza i interpretacija dobijenih rezultata. Osnovna razlika između svih prethodnih i ovog istraživanja dečijih igrovnih aktivnosti je u tome da se Aleksandar Krel, polazeći od kognitivnih, edukativnih i komunikacijsko-simboličnih vrednosti tradicionalnih dečijih igara, prožetih funk-cijom fizičkog razvoja dece, opredelio za pokušaj ustanovl>avanja njihove korelacije sa društveno-ekonomskim i kulturnnm odlikama sre-dine u kojoj one egzistiraju. Koiačin zaključak je da su tradicionalne igrovne aktivnosti dece nedvosmisleno kulturno motivisane i da je neophodna određena kompetencija za razumevanje njihovih složenih igrov niheistema. Prof. dr Branko Ćuiurdija