Deca

bila jednom jedna devojkalepa i ponosnabrza i smejavasa dugom kosom i belim rukamai ta je devojka mislilaja sam najbolja i najlepšaovde nema nikoga za menegde je taj koji je za menejednom je dobila cveće devojkabacila jedrugi put dobila je pesmubacila jetreći put dobila je prstenbacila jei jednog dana došao je vetari vetar je tako zagrlioda nije mogla da dišei vetar joj je podigao suknjui vetar joj je podigao kosui vetar je okrenuo i obrnuoi nije znala devojkašta se sa njom dešavai onda je nju vetar podigaoi odneo daleko dalekoviše je nikad nisu videlini mama ni tata ni bata ni sekapostala je strašna vetrovita kraljicatamo u oblacimai jedino što je volelato su bila decadeca dole što trče i skačudeca što se smejudeca što ne plačua sad spavajMilena Marković