Dan familijarnog slikanja

Milutin Ž. Pavlov, pesnik, pripovedač, romansijer, esejist i dramski stvaralac, iznutra svedoči o banatskom svetu (paorskom i malovaroškom) i čuva ga, u njegovom izobiljnom šarenilu, od konačne zaboravnosti koja je uveliko počela. I zahvaljujući upravo toj lirskoj i narativnoj osetljivosti za detalj, sliku i duševni uznos, ovaj pisac se potvrđuje kao savremeni rapsod banatskog duha i ravnice. On o svetu Banata peva i pripoveda, moglo bi se reći na više usta i u prelivnim figuracijama samo njemu svojstvenim. Milutin Ž. Pavlov delom Dan familijarnog slikanja pokazuje koliko je taj ravničarski svet njemu blizak i drag u svoj njegovoj širini, u etničkoj, verskoj, i jezičkoj ukrštenosti. Pokazuje kako se taj svet, nošen duhovnom energijom nasleđa, budi iz svakodnevnog smorenog životarenja, i postaje krepak, entuzijastičan, i kako čist, uspravan i sav svetao od nekog unutrašnjeg mira i humorno-ironičnog raspoloženja pokazuje, onom izvan sebe, snagu svog duhovnog vitalizma. Pri tome, makar i na trenutak, čovek zaboravlja na jednoumna i praznoglava činjenja kako u ratu tako i u postratnom vremenu. I što je najbitnije, zaboravlja da je život svakog od nas „kavez u kavezu” i da je „svet apsana koja urasta u groblje”.Prozna tvorevina Dan familijarnog slikanja je u „šnajderskom” smislu, a po banatskom rečeno, dobro i te kako dobro „pantalonirano” ostvarenje.Časlav Đorđević