Daljine merene rečima : kotorski fenomeni i drugi putopisi

„Imati spremne torbe i sam biti spreman. Svako ima neku svoju daljinu, mesto o kom rado govori ili ga čuva kao tajnu za svoje trenutke osame. Svako je sreo tuđina i gledao mu u lice dok se slika čoveka ispred njega nije pretvorila u sopstveni odraz u ogledalu. Dok govorimo ili slušamo jezik koji nije naš, maternji, ipak postoji to osećanje pripadanja svetu, sa svim šarenilom u akvarelnom namazu boja, koje se prelivaju preko granica.