Čovek peva posle rata

Knjigom Čovek peva posle rata obeležavamo stogodišnjicu smrti Dušana Vasiljeva, i tako posle jednog veka čuvamo od zaborava stihove pesnika koji je do svoje dvadeset četvrte godine, koliko je živeo, ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti.Njegov književni opus bogat je i raznovrstan – pisao je poeziju, kratku prozu i drame – ali sve njegove knjige objavljene su posthumno. Ovo izdanje je priređeno prema istoimenom izdanju iz 1982. godine, koje je priredio Jovan Delić, i u kojem je prvi put objavljena celovita zbirka pesama Oblaci, jedina koja je u pesnikovoj zaostavštini pronađena kao zaokružena, odnosno pripremljena za objavljivanje onako kako ju je uobličio sam pesnik. Pored Oblaka, ova knjiga sadrži i izabrane pesme Dušana Vasiljeva, kao i dvadeset pesama koje nisu bile uvrštene u ranije izdanje, a značajne su za sagledavanje celokupne piščeve poetike.Ratne godine obeležile su i njegov život i njegovu književnost. Ipak, njegov pesnički zamah bio je toliko snažan da je nadišao i vreme, i prostor, i prilike u kojima se zadesio – tako je sebe svrstao u red pesnika koji su svojim stihovima obasjali pesnički horizont i prošlog i ovog veka. Žut sam već i svega sit – pevao je pred sivim vidicima, u razbuktalim požarima, čeznući za sumatraističkim daljinama. Dušan Vasiljev, pesnik neprebola, pevao je o svemu onome što tišti čoveka – zbog toga i današnji čovek pronalazi svoj odraz u njegovoj poeziji.Marija Radić„Duhom pobune i revolta, odnosom prema predratnoj poeziji i estetici, slobodnim stihom i novim ritmom Dušan Vasiljev je sasvim blizak modernistima. Vezan za časopis Misao i za Simu Pandurovića, koji je osam njegovih pjesama uvrstio u svoju Antologiju najnovije lirike, on je ipak bio oličenje poslijeratnog naraštaja, njegovoga iskustva i pobune, obilježen poraznim doživljajem rata i bolešću.“Iz predgovora Jovana Delića