Čovek lake senke

U zbirci Čovek lake senke svakodnevni predmeti, prizori i naizgled obični trenuci postaju polazište za razmišljanja o čoveku, prolaznosti, samoći, sećanju i samospoznaji. Vojislav Karanović gradi duševne pejzaže u kojima posmatranje sveta istovremeno postaje način posmatranja sebe. Njegova poezija oslanja se na tišinu, nijanse i pažljivo odmerenu pesničku sliku, pokazujući kako poznati prizori mogu dobiti simboličku, pa i gotovo mitsku dimenziju.Važno mesto u knjizi zauzima i pitanje samog nastanka poezije. Jezik se pojavljuje kao prostor između ćutanja i izgovorenog, kao pokušaj da se rečima oblikuje ono što se teško može neposredno izraziti. U tom smislu, Čovek lake senke može se čitati i kao poezija o poeziji – o stvaralačkom procesu, značenju reči i njihovoj sposobnosti da materijalnu stvarnost pretvore u prostor ličnog i duhovnog iskustva. Završni ciklus donosi motive senki, muzike, uspavanki i tihih susreta, dodatno naglašavajući kontemplativni karakter zbirke.Čovek lake senke Vojislava Karanovića mogla bi se dopasti ljubiteljima savremene srpske poezije, misaone i filozofske lirike, meditativne poezije, kao i čitaocima koje zanimaju knjige o čovekovom unutrašnjem svetu, jeziku, prolaznosti i odnosu umetnosti i svakodnevnog života. Namenjena je i onima koji u poeziji traže suptilno promišljanje egzistencijalnih pitanja, bez velikih gestova, kroz precizan jezik, atmosferu i pažljivo posmatranje sveta.