Carev novi um

Osnovno pitanje koje se u knjizi obrađuje jeste pitanje odnosa veštačke inteligencije i svesti, odnosno hoće li računari, zasnovani da današnjim principima, biti u stanju da urade sve što može ljudski um. Međutim, knjiga sadrži daleko više od toga, pa će biti zanimljiva i čitaocima koje problemi veštačke inteligencije uopšte ne zanimaju. Pun naslov knjige je „Carev novi um – o računarima, umu, zakonima fizike“. Podnaslov najavljuje deo onoga što se u knjizi može naći – ali samo deo. U knjizi su prikazani osnovi postavljeni na samom početku računarstva, algoritmi i Tjuringova mašina. Zatim je dat pregled značajnih matematičkih dostignuća, uključujući rezultate Hilbertovog programa, Gedelove teoreme nekompletnosti, sve do Mendelbrotovog skupa. Razmatraju se formalni sistemi, realni i kompleksni brojevi, Euklidova geometrija… Detaljno su izložena osnovna pitanja filozofije matematike i mogući odgovori na njih. Dat je pregled klasične fizike, Njutnove i Hamiltonove mehanike, Maksvelove elektronike, sve do posebne i opšte teorije relativnosti. Zatim sledi osvrt na sadašnje shvatanje mikrosveta i kvantne mehanike, kao i na naše razumevanje svemira, koje je oblikovano saznanjima iz kvantne fizike i opšte teorije relativnosti. Ovaj odeljak je osobito interesantan, pošto se upravo po dostignućima iz te oblasti Rodžer Penrouz svrstava u vodeće matematičke fizičare. U knjizi se govori i o granicama naših znanja iz fizike, sa posebnim osvrtom na pitanje kvantne gravitacije. Posle ovako širokog i detaljnog pregleda, autor se vraća na pitanja svesti i veštačke inteligencije, rada mozga i fizike uma. Dakle, u pitanju je veoma širok, popularan prikaz današnjeg viđenja matematike, računarstva i prirodnih nauka. Svoju knjigu najbolje opisuje sam autor, u predgovoru drugom izdanju: „Među glavnim ciljevima objavljivanja ove knjige bilo je nastojanje da pokažem, što sam jasnije umeo, pretežan deo izuzetnih uspeha koje su fizičari zabeležili na putu ka razumevanju ustrojstva fizičkog sveta. Ali ovo nije knjiga koja izlaže samo naučna dostignuća. Takođe sam pokušao da ukažem na to koliko je naše sadašnje naučno razumevanje sveta još veoma daleko od svojih krajnjih ciljeva.“.