Bili smo niko i ništa

Roman Bili smo niko i ništa, koji se može svrstati i u putopisnu prozu, noseći takođe i odlike romansirane autobiografije, nudi čitaocima sećanje na jedno mračno vreme i ishod je autorovog nastojanja da se od zaborava sačuva bar jedan deo onoga što su obični, „mali“ ljudi doživljavali zadesivši se u jednom burnom vremenu, na razmeđi dvaju svetova.U fokusu je petnaestogodišnji dečak koji sa majkom i nekoliko zemljaka odlučuje da napusti domovinu, komunističku Rumuniju koja grca pod Čaušeskovom čizmom. Pored uzbudljivih epizoda u kojima čitalac prati pokušaje bekstva glavnog junaka, ova knjiga prava je riznica poetskih sećanja na detinjstvo i blagodeti jednog, gotovo iščeznulog, višejezičnog i multikulturalnog raja koji je vladao na panonskim prostorima. Uz živopisno oslikana evropska događanja i prostore, kao i stavove rumunskih građana o ondašnjim jugoslovenskim prilikama, čitalac se na kraju suočava i sa pogledom iz sasvim drugog ugla, onda kada je autor na razvijenom Zapadu pronašao novi dom. Ali, stvari se opet iz korena menjaju, a život, uvek nepredvidiv, donosi nove pretnje, zaključke i preokrete.„U Rumuniji je u moje vreme živelo dvadeset četiri miliona ljudi. Godine 2000. trebalo je da ih bude čak trideset miliona. Danas ih ima jedva osamnaest. Sada je Istočna Evropa istinski kapitalistička. A Zapadna Evropa… socijalistička. I svi hoće tamo. I svi smeju tamo.“