Bič božji

To je bilo davno. Vrlo davno. U ono starostavno, već mitsko doba, kada je jedan čovek još vodio računa o drugome. To je bilo vreme totalne neslobode. Činilo se da je svakom čoveku stalo do svakog drugog. I da je čitavom društvu stalo do svakog čoveka. I, što je zakonito, svakom čoveku je stalo do društva.Sada živimo u drugom, apsolutno slobodnom svetu. Svetu u kome je svaki čovek slobodan da padne na samo dno. Niko ga neće zadržavati, neće ga dizati uvis ni gurati što dalje od ivice provalije. Čovek sada može da bude beskućnik, da bude prosjak. Niko neće kršiti njegovo sveto pravo. Mnogi će mu čak i pomagati da se učvrsti u svojoj odluci.