Beograd pre sto godina

Михаило С. Петровић (1901–1949) један је од најзначајнијих српских проучавалаца историје Београда. Његов допринос истраживању како политичке тако и приватне историје наше престонице спада међу најлепше и најинтимније описе београдског живота кроз векове. У његовим делима читаоци могу открити како је Београд изгледао у различитим временима своје историје, под различитим управама, са различитим културама, религијама и обичајима својих житеља. Поред дела Београд пре сто година, Порталибрис је већ објавио две Петровићеве књиге: Како је постао Београд и Борбе старог Београда.Београд пре сто година (1930) Михаила С. Петровића, иако врло богато поткрепљен бројним изворима о историји овог града нема намеру да се представи искључиво као научна студија. Овај необичан приступ оставља утисак о писцу као посвећенику и заљубљенику у свој град и његову историју, те чини дело приступачним и лако читљивим. Сам аутор о сопственим побудама за писање овог дела каже:Објављујући ову књигу нисам имао претензију да публици пружим исцрпну и потпуну слику културних и друштвених прилика у Београду пре сто година. Бићу задовољан ако сам успео да дам неколико живописних и занимљивих скица, и да код читалаца изазовем љубав и интересовање за необично оригиналну и поучну прошлост Београда.Михаило С. Петровић, после кратког увода у коме даје сажет историјат града у поглављу Од праисторијског насеља до модерног града, посебно своје интересовање концентрише на двадесете и тридесете године 19. века, представљајући нам како је Београд изгледао сто година пре него што писац о њему пише. На овај начин нама, данашњим читаоцима, приближава слику Београда пре двеста година, истовремено дајући и Београд свог времена, Београд двадесетих и тридесетих година 20. века.Кроз поглавља Сараји и хареми паше са три туга, Гробља, џамије и ћепенци, и Кад су Теразије биле на периферији Михаило С. Петровић нам дочарава изглед Београда, београдског Града односно саме тврђаве и његове периферије која данас чини најуже градско језгро – описује нам границе тадашњих појмова турског града и турских, српских, јеврејских и ромских махала, те описе свакодневног живота људи у овој компликованој, мултикултуралној средини.Тридесете године 19. века представљају период изузетно значајног и наглог развоја Београда. Убрзана урбанизација суочила се са неком врстом правног хаоса који је до тада владао и захтевала је решавање различитих друштвено-политичких проблема. Било је неопходно пре свега уредити односе међу различитим етничким заједницама које у граду живе, изградити бирократске и правне институције, те поставити здраве темеље будућој еволуцији Београда коју треба саобразити и са његовом новом политичком улогом у животу Србије.Могли бисмо рећи да је најзанимљивији део ове књиге сачињен управо од анегдота и прича везаних за судбине обичних људи у овом јединственом времену развоја града; са којим су се све проблемима и мукама суочавали људи ових година Михаило С. Петровић доноси нам у поглављима Почеци организовања београдске општине и први кметови, Прве тешкоће београдске општине, Кућа за сто гроша и Кнежеви конаци.Сложени и замршени односи међу Турцима, Србима, Јеврејима, Ромима и Цинцарима који живе заједно, али истовремено и сасвим одвојено доносе слику Београда као узбудљивог, разноликог али и опасног и непредвидивог места за живот. У поглављима Лажљиво пријатељство, Коло пред чељустима турских топова, Сусрет Запада и Истока и Блажени потпис увек победоносног султана Махмуда Хана Михаило С. Петровић пружа описе бројних догађаја који су обележили српску историју, али и поред тога, што је много занимљивије, доноси бројне анегдоте о међусобним односима Срба и Турака, од којих су неке безазлене и шаљиве, док има епизода чије су последице трагичне.Улице без жена, Зле жене и неверни мужеви, Кад није било новина и Школа и просвета поглавља су која нам описују занимљивости приватне историје града и његове свакодневице, као и његов културни напредак, односно установљавање различитих институција друштвеног живота, па чак и појаву прве књижевне критике:Мало је Београђана који данас знају и за име слепога Ђуре Милутиновића Црногорца, а то је некада, пре сто година, била једна од најмаркантнијих и најпознатијих личности српскога дела Београда. Није било ни Турчина ни Србина у београдској чаршији који није познавао брата Ђуру или чича Ђуру.Први књигопродавац београдски, Глигорије Возаровић, или ко од ондашњих школованих људи који су се у Возаровићевој књижари сакупљали морао је Ђури да прочита сваку нову књигу која би из штампе изишла, а Ђура је после ишао кроз варош да садржину препричава и коментарише „купцима и житељима београдским” и да купи претплату на ту књигу. Тако је он био и први књижевни критичар у Београду. Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге занимљиве књиге о Београду као што су: Из београдског живота Сима Матавуља, Записи старог Београђанина Косте Н. Христића, Под окупацијом Борисава Станковића, Београд некад и сад Бранислава Нушића, Покошено поље Бранимирa Ћосићa, Дошљаци и Чедомир Илић Милутина Ускоковића, Једноспратне куће Љубице Радојичић и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.