Beda ljudskih prava

Tenzija između ljudskih prava i njihovog kapitalističkog okvira onemogućava primenu načela Univerzalne deklaracije na sve ljude. To je ostavilo prostor za ciničnu ideološku instrumentalizaciju prava, kojom se nekada služio liberalni centar, da bi sada, u kontekstu pandemije, to počela da čini i desnica.Uz mnoštvo relevantnih primera, autor nam ukazuje na mehanizme putem kojih ideologija ljudskih prava funkcioniše kao jedno od sredstava političke manipulacije. Na taj način, on otvara prostor za raspravu o uslovima u kojima su „ljudskopravaška desnica“ i njena borba protiv epidemioloških mera i vakcinacije postali mogući.U tom ključu, rasvetljavaju se procesi koji su pratili klimatsku krizu i profilisanje nauke kao nove linije političkog rascepa, kao i oni koji su bili deo migrantske krize, koju je desnica iskoristila da podstakne rast opšteg i političkog nepoverenja. Uz polemiku o vezi ovih kriza sa teorijama zavere i politikama „manjeg zla“, autor ubedljivo zastupa tezu o pandemiji kao mestu susreta svih ovih procesa.