Autoportret

"Hipnotička autofikcija" napisana u jednom danu. „. . . Nisam spavao sa ženom sve do svoje dvadeset druge godine, i verujem da sam pre toga zbunio mnoge žene. Sigurno su mislile da me ne zanimaju. U stvari sam bio krajnje stidljiv, ali samo u tom pogledu. U svemu ostalom bio sam samouveren, čak agresivan. Devojka s kojom sam spavao namamila me u svoju sobu tako što mi je rekla da ćemo igrati video-igrice. Kad smo ušli, rekla mi je da nema video-igrice. . . “„. . . Ujutro se probudim, sedim, hodam na velike razdaljine. Ako ima gde da se pliva, možda i plivam. Ako imam bicikl, voziću ga, pogotovo da bih nekog upoznao. Za mene nema više priprema osim pripreme za smrt, a to radim tako što se smejem. Ne smejem se smrti, naravno. Smejem se sebi. . . “ „. . . Imam kopiju rimske pločice za igru od jantara koju sam davno kupio u Francuskoj. Za mene je to srž mog života i postojanja. Ne znam kojoj je igri bila namenjena, ali okrugla je, i u reljefu je prikazan budalasti čovek koji jaše petla. Čim sam to video, znao sam da sam to skroz-naskroz ja. Nikada se nisam osetio toliko shvaćeno. Ranije sam je nosio sa sobom, ali sada znam da to nije potrebno. . . “ Autoportret