Astrologija kod grka i rimljana

Kad su Grci naučili da raspoznaju pet planeta, poznatih u antičko vreme, dali su im imena izvedena iz njihovih karaktera. Venera, čiji je sjaj slavio već Homer, nazvana je "Zornjača” (Ἐωσφόρος) ili “Lučonoša” (Φωσφόρος), ili, opet, “Hesperida” (Ἓσπερος), već prema tome da li su je smatrali jutranjom ili večernjom zvezdom (istovetnost ove dve još nije prihvaćena). Merkur je bio nazvan “Treperava zvezda” (Στίλβων), Mars, zbog svoje crvene boje “Vatrena zvezda” (Πυρόες), Jupiter, “Žarka zvezda” (Φαέθων), Saturn, “Blistava zvezda” (Φαίνων), ili, možda, ako se reč shvati u drugačijem smislu, “Indikator”. Dakle, posle četvrtog veka pre n. e., utvrđeno je da su ove nazive zamenila druga drevna imena, koja su postepeno izbačena iz upotrebe. Planete su postale zvezde Herma, Afrodite, Areja, Zevsa, Krona (Ἑρμῆς, Ἀφροδίτη κτλ. ἀστήρ). Ovo izgleda da ima da zahvali činjenici da su u Babiloniji iste ove planete, ponaosob, bile posvećene Nebu, Ištar, Nergalu, Marduku i Ninibu. Shodno uobičajenom postupku u antici, Grci su ova barbarska božanstva zamenili sopstvenim, koja su donekle podsećala na ova prva. Ovde su dospele potpuno tuđe ideje, ideje semitskog obožavanja zvezda, jer antička mitologija Helade nije stavila zvezde pod zaštitu Olimpljana, a nije ni uspostavila bilo kakvu vezu između njih. Tako imena planeta koja danas upotrebljavamo, predstavljaju latinske prevode grčkih prevoda babilonske nomenklature.