Antonije i lav

Uvod u jedinstvenu literarnu avanturu Belčin je kratki roman „Dnevnik o Antoniju” iz 1969. godine u kome se istražuju neočekivani, čudnovati uticaju smrti Antonija Mihajlovića na njegovu užu i širu okolinu. Godinu dana kasnije publikovana je zbirka „Smrt Antonija Mihajlovića”; tema u njoj sadržanih priča je upravo Antonijeva smrt, sam tren u kome život ističe iz ljušture tela. Ista tematika proteže se i kroz sledeće istoimene knjige 1988, 1994. i 2010. uprkos najavi da će treća knjiga zaključiti ovaj ciklus, vremenom se pokazalo da su žilavost smrti i njene mogućnosti da uništava ovog junaka neograničene. Tako se, na radost smrti, alii života, pojavljuje novih dvanaest pripovedaka.Belčine pripovesti ispisane su smireno, ponekad čak i škrtim rečenicama, i, uprkos važnosti teme, bez emotivnih afektacija, bez isprazne melodrame ili agresivne melanholije, sasvim u skladu sa dubokim mirom s kojim Antonije prihvata svoj usud. Lakoća pripovedanja dokaz je samosvesnog iskustva, spisateljskog i čitalačkog (Belča ne propušta da svog Antonija okruži knjigama i intelektualnim-emotivnim spoznajama koje sadrže) te duboke koncentracije i promišljenosti priča. Pred znatiželjnim čitaocima su, dakle, odista izuzetne priče čiji će ih odjeci dugo pratiti.