Anatomija globalističkog smrada

Kad čitalac pročita studiju Dragana Filipovića, pred njim se otvara iznenađujući ponor, pun spletaka, tajnih strategija i paukovih mreža moćnog globalističkog poretka,u koji je minucioznim skalpelom ušao ovaj magistar istorije – stručnjak za Daleki istok. Tek povezivanjem čvorova ovih naizgled sitnih i beznačajnih tragova, otkriva se monumentalnost mreže globalizma koja obuhvata gotovo čitavu planetu. Pomrčina jednog novog, utilitarnog i pragmatičnog sveta, potpuno lišenog duhovnosti, preti da obavije naše i onako sumorne živote, kao da „Vrli novi svet“ (Haksli), želi ponovo da sagradi Vavilonsku kulu i da njome dotakne nebo. U ovom slučaju, nekoliko moćnih, lukavih i mudrih staraca žele unifikaciju sveta, oni ne grade Vavilonsku kulu, već grandiozni Vavilonski supermarket u kome će biti izbrisani svi identiteti sem marke i vrste roba. Tačno će se znati na kojim policama će da stoje francuska vina i sirevi, gde bugarski jogurt i deset istih vrsta hlebova, a gde pomorandže i urme iz Izraela... No, svet je nepredvidiv, a i život još više. Zemlja u kojoj su sahranjeni neosvešteni mrtvaci nadima se, diše i puca, ne dozvoljavajući da se na njoj podignu temelji nove Vavilonske samoposluge. I kao što se u Bibliji, u trenutku kada je dodirnula nebo, Vavilonska kula raspala u prah i pepeo, a ljudi izgubili zajednički jezik i počeli da govore svako svojim, tako se srušila i moderna kula Svetskog trgovinskog centra (WorldTrade Center), simbol novog globalističkog doba, a ljudi koji su u njoj govorili samo engleski i kompjuterski jezik, počeli su da dozivaju Boga svako na svome jeziku. (Momo Kapor)