Anarhizam Mihaila Bakunjina

Bakunjinov prvi veliki korak na putu ka istorijskoj večnosti bio je odlazak u Moskvu – kulturnu prestonicu ruskog naroda i centar ruske književnosti. Tada se, prvi put, suočio sa civilizacijskim pitanjem koje se i dan danas postavlja kada se razmišlja o sudbini Rusije. Šta je Rusija i kakva je njena sudbina? Pitanje koje je postavio još Berđajev u svojoj knjizi Ruska ideja. Ruska filozofija istorije se, još tada, uhvatila u koštac sa ruskom idejom, raspolutivši najvažnije pitanje ruske sudbine na dva dela – pozapadnjačenje tumačeno kao progres i razumevanje sopstvene civilizacijske osobenosti kao posebnog načina razvoja. Čitajući ovu veličanstvenu biografiju postajemo svedoci velikih društvenih nepravdi i bahatosti elite, sve više shvatajući Bakunjinov drski anarhizam. Kako gutamo stranice, postajemo sve bliži ideji totalne pobune, ali Šler, kao vrstan pisac, gotovo neprimetno, ne dozvoljava nam da poletimo u svet ideja, već nam, poput velikog Dostojevskog, svojom narativnom veštinom pokazuje šta znači ideja u svetu kada u centar stavimo čoveka. Pisac nas vodi u mračne ulice prljavih metropola gde se anarhizam zaista živi i otkriva tamnu stranu ljudske prirode.