Analiza sukoba

Knjiga obuhvata analizu ključnih tipova sukoba koji su se javili u periodu posle Drugog svetskog rata: hladnoratovskih (posredničkih) sukoba i antikolonijalnih revolucija, novih ratova, secesionističkih sukoba, etničkih sukoba, građanskih ratova i sukoba dugog trajanja. Podeljena je na šest poglavlja. Svako poglavlje obuhvata jednu vrstu sukoba. Na početku svakog poglavlja se obrazlaže specifičan analitičko-teorijski pristup, koji se u nastavku poglavlja primenjuje na izabrane slučajeve sukoba. Tako da svako poglavlje, s izuzetkom poslednjeg, predstavlja komparativnu studiju slučaja. Prvo poglavlje se bavi Hladnim ratom, antikolonijalnim revolucijama i posredničkim ratovima u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Obuhvata analizu sukoba u Indoneziji, Filipinima, Iranu, Avganistanu, Kongu, Angoli, Etiopiji, Kubi, Gvatemali, Nikaragvi i Čileu. Kroz ovih 11 studija slučaja pokazuje se na koji način je hladnoratovska međunarodna struktura uticala na pojedinačne sukobe u Trećem svetu, ali i kako su sami sukobi oblikovali Hladni rat. U drugom poglavlju je predstavljen koncept novog rata. Na primerima sukoba u Avganistanu i Iraku, posle američkih intervencija, objašnjavaju se razlike između hladnoratovskih (stari ratovi) i posthladnoratovskih unutrašnjih sukoba (novi ratovi). Treće poglavlje obuhvata secesionističke sukobe. Specifična logika ovih sukoba objašnjena je na primerima raspada dve socijalističke federacije – Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, uz dodatak studije slučaja Čečenije. Tema četvrtog poglavlja su etnički sukobi. U pitanju je vrsta sukoba, koja je zajedno sa građanskim ratovima obeležila period posle Drugog svetskog rata. Studije slučaja su izabrane iz konfliktnih regiona bivšeg Sovjetskog Saveza i podsaharske Afrike. Obuhvaćeni su Azerbejdžan, Gruzija, Moldavija, Ukrajina, Sudan, Etiopija, Somalija i Ruanda. Peto poglavlje se bavi građanskim ratovima. Uporedna analiza obuhvata građanske ratove u Ujedinjenom Kraljevstvu (tj. Severnoj Irskoj), Libanu i Bosni i Hercegovini. Šesto poglavlje je jedino koje je zasnovano na studiji samo jednog slučaja. U pitanju je izraelsko-palestinski sukob, na čijem primeru se obrazlažu teorije ljudskih potreba i sukoba dugog trajanja.